bio

Moj put je jednostavan. Na njemu nema levo ili desno.
Postoji samo napredujem ili gubim vreme. Rastem ili tonem.
Umesto lansiranje u nebesa, moj put je poniranje na unutra.
To je put upoznavanja svog Ega i rastanak sa istim.
Nakon toga sledi nastavak puta prema Duši.
“Kud god da krenem, sebi se vraćam ponovo…“

To je put bez ,,Možda ili ne znam“.
Moj put je sigurnost, jer znam sve što treba da znam.
Sve što mi je potrebno, već je u meni.

Moj put nije ,,Koju školu sam završio“,
jer je ceo put jedna velika škola i ona se stalno nastavlja.
Na mom putu se ne stiče IQ,
već emocionalna i spiritualna inteligencija.
Na mom putu nema ,,Jednom se živi“,
jer moji putevi se nastavljaju.
Na mom putu nema ,,Sećaš li se kad smo tamo…“,
na mom putu ima mnogo ,,Šta si iz toga naučio,
i kako to primenjuješ sada i ovde?“

Gabrijel Garsija Markes je to opisao:
,,Mnogi ljudi misle da je svrha života biti na vrhu planine,
a ne znaju da je istinska sreća u načinu savladavanja njenih litica“.
To je moj put. Litice. I latice. Strmo, hrabro, prečicom.
Pravo na cilj, spreman za novi početak.
To je put od zamerki prema zahvalnosti.
Na tom putu izbegavam osude i smišljam darove.
Najveći dar koji možemo dati drugome je mir.

Lepo i lako je ići putem svoje Duše.
Ona je kreativna i duhovita,
živahna i vedra,
bira prijateljstvo, saosećanje i sreću.
Moj put ima svoju svrhu i sada je ostvarujem.
Zato sam ovde. Zato se ne umaram.
Zato volim svoj put.

12833189_927880620614256_1307143808_n